"Зависимостта" в блог "Богословие" 

 В блог "Лирика" - "Остана ми една забава"

 Философските статии на Дiана Харчук ТУК

21 февруари 2019

Лане моje, ових дана даже и непиjем...


Кад си се ти jавила, па си и опет дошла, срце ми jе заиграло и срећа ме jе не просто изпунила, него као да сам се jа у њу потопио, као у лето врjуће у ладноj води, као у сред зими да сам ушао у топлоj соби.

Претога тамо по тело моjе, де са ме твоjи полљубци сладко греjали, тамо баш са ме паклени ватре не горели, а управо уништавали.


Али си дошла, душо моjа и jе све ушло, као кроз воду. Остала jе само радост jедина от тебе, моjе jедино и наjлепше. Због то сам и рекао, кад си ме питала зашто отварам и затварам очи, док тебе гледам - па за да те видим опет поново и поново, дете ситно, да видим тебе као за први пут опет и опет, љубави.

Немоj да се ти плашиш, како си мене рекла за разлога да си идеш, да си се замало повукла. Ако сам тебе jа одмах скинао у вашoj кући, то ниjе због вучих апетита, него от екстаза от тебе, ако сам теби на свака сурета jаће љубио, то е било због срећу. Пошто сам попа И., што ми je рекао пред тебе да нисам ja за тобом, ни ти за мене от права мужка завист прљава, то je от страха да тебе изгубим, па онда ће престанем не да пиjeм и jaдем, него и да дишам и одмах умрећу, нека то добро да знаш. Па имам jа муда, опрости, да лепо опсовам jeдан "мужкарац" и сукњу, што ми се меша и уводи у постељину и срца!

Волим те више ваздуха, недаjем те за ништо и никоме.

Няма коментари:

Публикуване на коментар