Када, лане моje, ружан човек полуди, он постане психопата или маниjака, зато што он не уме да воли, а само да мрази и лудост му даjе "логичан" разлог да мрази, у лудости таj "разлога" он нађе. А када оболи леп човек, он постане шизофреник, због тога, што незна он да мрази, а само да воли и болест њега jош олепшуjе, даje њeму jош снаге и разлога љубави...
* * *
У почетка, када њу сам jа звао пре 10 сати уjтро, она санљиво jе причала:
- Joj, како jе то рано!
А сада пре 8 сама се jави, па каже:
- Jел си ти мене пробудио у мислима или се je некоме нешто лоше десило?!
* * *
Лудост лепшег човека, лане моjе, jе устанак против ђавола. Против овог ђаволски поредак, коj ђаво нама jе наметнуо као права стварност, а она ниjе Божа страврност, за то и ниjе никако права, ни стварна и против она визиjа човека, према коjоj jе човек и жртва, па и инструмент смрти, Због тога и психопат, кога ђаво надахнуjе и води, се плаши и мрази шизофреника, кога Бог, ако не води и инспирише, како у стара доба са мислили пагани, бар сигурно чува и воли.
* * *
- Плаши мене твоjа љубоморност, ово jе болест...
* * *
Да, лане моjе, моjа болест се зове љубомора. Jа никад нећу баш тебе увредити, али када сумња ме дотакне, као ножева да ми Врага набоде у грудима, па да их креће и креће, и креће... Али те молим, неплаши се от мене, доволно тебе волим, ако ли ти мене волиш, плаши се само за мене и са моjу болести буди стрплива и чуваj ме от сумње...
Няма коментари:
Публикуване на коментар